Medijska pismenost (VIDEO/FONO)
Medijska pismenost u savremenom društvu postaje sastavni dio opšteg obrazovanja i kulture. BiH je na evropskom dnu kada se radi o medijskoj pismenosti i nalazi se u istoj grupi sa Srbijom, Albanijom, Crnom Gorom i Bugarskom.Iza nas su samo Makedonija i Turska, pokazuje istraživanje Instituta za otvoreno društvo iz Sofije.Prema rezultatima ove studije, u evropskom vrhu Finska, Danska, Holandija, Estonija i Švedska zemlje koje decenijama imaju medijsko obrazovanje u okviru školskog sistema.
Živimo u digitalnom svijetu okruženi mnoštvom medija koji na nas vrše različit uticaj,a razvoj tehnologije svakome je dao mogućnost da postane medij za sebe.S obzirom na sve veću ekspanziju i dostupnost medijskih sadržaja stručnjaci ukazuju da bi medijsko obrazovanje trebalo uvesti kao predmet u okviru redovnih školskih programa.
„Istraživanje provedeno među srednjoškolcima pokazuje izuzetno nizak nivo medijske pismenosti što se prije svega ogleda u tome da su oni pasivni konzumenti medijskih poruka", izajvila je za RTRS doc.dr. Slavica Išaretović, profesorka na smjeru Mediji i komunikacije Visoke škole Banjaluka College.
Išaretović ističe da istraživanje pokazuje kako su učenici tehnički izuzetno obrazovani što znači da su maltene generacijski ispred svojih roditelja i nastavnika što je dodatno otežavajuća okolnost.
Srednjoškolci su ovisni o mobilnim telefonima, nedostaje im kreativnosti i uglavnom samo čitaju medijske sadržaje koje rijetko i vrlo malo njih sami postavljaju što je, prema ovom istraživanju,posljedica nedostatka predmeta u okviru kojeg bi učili o medijskoj pismenosti.
"Sadržaje ne doživljavaju kritički jer ih niko nije naučio da ih tako doživljavaju.", kaže profesorka Išaretović.Smatra da je veliki problem jaz koji oni imaju iskustveno od onoga što rade van škole do onoga čemu ih uče u školi.
Promocija medijske pismenosti radi suzbijanja dezinformacija na Internetu preporuka je Evropske komisije koja je osnovala ekspertnu radnu grupu na visokom nivou.Njihov izvještaj definiše dezinformacije kao "provjerljive lažne ili zavaravajuće informacije koje se stvaraju, prezentuju i šire u cilju ekonomske koristi ili namjernog obmanjivanja javnosti i koje mogu prouzrokovati javnu štetu".
Evropska unija podržava niz projekata s ciljem jačanja novinara i medija kao i medijske pismenosti ukupnog bh. društva kako bi aktivno učestvovali u demokratskim procesima, izjavila je Јamila Milović Halilović, portparolka Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini.
Podizanjem stepena medijske pismenosti društvo je opremljenije da prepozna i suprotstavi se lažnim vijestima i dezinformacijama, a trajnija rješenja zahtijevaju blisku saradnju cijelog društva, uključujući medije, obrazovni sistem, regulatore i druge relevantne institucije i zainteresovane strane, naglasila je Milović Halilović.
Kancelarija Specijalnog predstavnika Evropske unije u Bosni i Hercegovini organizovala je novinarske forume u Sarajevu i Banjaluci o temi lažnih vijesti i dezinformacija.Sloboda medija,jedna je od osnovnih vrijednosti EU kao i kriterija u agendi pristupanja za zemlje koje teže članstvu u Evropskoj uniji.
Nadajući se boljim danima medijske kulture svaki konzument današnje informacije trebao bi i racionalno razmisliti o izvoru onoga što čita, gleda ili sluša te načinu na koji je informacija plasirana.
TV reportaža
Radio reportaža