Klimatske promjene i obaveze BiH iz Pariskog sporazuma (VIDEO/FONO)
BiH je potpisnica Pariskog sporazuma o zaštiti klime, prvog univerzalnog i pravno obavezujućeg globalnog dogovora o klimi. Oko 30 odsto evropske pravne tekovine, važne za pristupanje novih članica Evropskoj uniji, odnosi se na okolinu. Poseban značaj u ovim dokumentima se pridaje klimatskim promjenama. Evropska unija od bh.vlasti očekuje ratifikaciju, ali i sprovođenje ovog sporazuma.
Bosna i Hercegovina obavezala se primarno da do 2030. godine smanji emisije ugljen dioksida za 40 odsto. S obzirom da teži ka članstvu u Evropskoj uniji moraće skoro potpuno da do 2050 godine pređe na obnovljive izvore energije.“Ono što je evidentno i naučno dokazano jeste da je za savremene klimatske promjene isključivi krivac čovjek odnosno prekomjerne emisije ugljen dioksida i ostalih gasova“, rekao je za RTRS Goran Trbić, profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Banjaluci.
Ratifikacija Pariskog sporazuma je važan korak, ali bi promjena i prilagođavanje zakona, planovi za zaštitu klime bili vidljiv pomak i omogućili finansiranje. Za korištenje sredstava fondova za životnu okolinu i klimatske promjene, posebno novca predpristupnih IPA fondova, neophodno je usvojiti Strategiju aproksimacije u oblasti okoline i akcione planove na svim nivoima vlasti.
“Ta sva četiri dokumenta predstavljaju jedan dokument, zajednički dokument koji mora da bude usvojen , to znači sva četiri dokumenta moraju da budu usvojena da bismo smatrali da imamo Strategiju aproksimacije i u tom slučaju bi BiH mogla da uđe u programiranje slijedeće godine za međunarodne fondove.”, izjavila je za RTRS Svjetlana Radusin, pomoćnica ministra za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske.
"Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa nastoji da koordinira rad entitetskih ministarstava zaduženih za životnu sredinu kako bi došlo do usklađivanja tog dokumenta i kako bi bio usvojen u Savjetu ministara", izjavila je za RTRS Brankica Pandurević iz ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine.
Budući da Strategija još nije usvojena propuštena je mogućnost finansiranja projekata od 2014. do 2017. BiH kontinuirano radi na povećanju nivoa transponovanosti pravnog nasljeđa Evropske unije u domaće zakonodavstvo, iako provođenje evropskih direktiva nije potpuno u određenim segmentima. Ulaganja u obnovljive izvore i energetsku efikasnost nedovoljna su prema evropskoj energetskoj Mapi puta za Јugoistočnu Evropu.
“Centar za životnu sredinu već nekoliko godina provodi kampanje i aktivnosti u vezi sa promocijom obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti kao pravih odgovora na izazove za razvijanje energetskog sistema,zaštite životne okoline i sprečavanje najgorih klimatskih promjena“, izjavio je za RTRS Igor Kalaba, iz Centra za životnu sredinu Banjaluka,partnerske organizacije Fondacije Mreža za promjene jugoistočne Evrope (SEE Change Net). „Centar vodi i kampanju protiv novih termoelektrana na ugalj tokom koje smo u više navrata dokazali da su termoelektrane na ugalj štetne ne samo za klimu, već i za zdravlje ljudi, ali i za ekonomiju i dugoročnu energetsku sliku“, rekao je Igor Kalaba.
Mapa puta pokazuje korake koji vode ka čistijoj i efikasnijoj energetskoj budućnosti.Tranziciju bi,uz odgovarajuće politike, edukaciju stanovništva trebalo da prati investiranje u energetsku efikasnost jer bi ovo ulaganje omogućilo veće zapošljavanje.